Utešeni kukalen
Čovek
sa šest smrtnih rana, čovek
Junačan
i slavan, među mrtvima hodi;
Odmaglile
su oči koje su piljile s grana.
Onda
izvesni Pokrovi mrmljajući jedan drugom na uho
Dođoše
i odoše. On se naslonio na drvo
Da
razmišlja o ranama i krvi, za koje ne zna ruho.
Pokrov
koji je izgleda imao autoriteta
Među
pticolikim stvarima došao je i bacio
Gomilu
rublja. Nepomičan čovek je bio meta
Pokrovima
koji su puzili ka njemu u parovima.
Na
sve to donosilac rublja je rekao:
„Život
ako hoćeš olakšaćemo ti darovima
Poslušaj
naš zakon i jedan pokrov sašij;
Uglavnom
zato, koliko mi o tome znamo,
Što
nas škljocanje tih udova plaši.
Zajednički
provlačimo konac kroz iglene uši
I
složni smo u svemu.“ To reče on,
Najbliži
uze, te iglom poče da ga buši.
„Sad
ćemo da pevamo najbolje što umemo,
Ali
pre toga ćemo ti reći o našem karakteru:
Preispoljne
smo kukavice, rodbina nas je naterala
Da
umremo, il su nas odvukli od kuće da ginemo u strahu.“
Oni
su pevali, no bez ljudskih reči ili žica,
Mada
su činili sve kao i pre u zajedničkom dahu;
Zamenili
su svoje grkljane za grkljane ptica.
Нема коментара:
Постави коментар