Sve zatvoreno, sve odaje tajne,
što god okruži tvar sa svake strane,
čuva noć kada dan životom grane,
od igre njegove sunčane, sjajne.
Porazi li je vatra, iskre vajne,
kako bi tek od sunca da se brane,
kada i bedni crvi, načnu, rane
božanskog njenog lika crte bajne.
Šta se pred suncem razotkrije, pruži,
tu će sijaset klice, bilja doći,
gde težak upre plugom, biće roda;
no za sađenje ljudi senka služi,
Dakle, od dana svetije su noći
kol'ko i čovek od sveg inog ploda.
Нема коментара:
Постави коментар