Cveće - Gotfrid Ben

Cveće

Jezero, otrovano

sivom krvlju jeseni,

razbole i mene.

Zlosrećna, lišćem zatrpana,

obala ucveljeno primi

moj korak kao grobnu zemlju.

A onda leja u jednom parku:

sve to uboštvo prekri cvećem,

jezero, oblake, buru u vrtu,

i kriknu: Neuništiva sam!

Ja prljam hladnu masku smrti.

Kako sav taj ruj, žar i plam

bludniči iz bedara mojih!

Zdravo!

Noćna kafana - Gotfrid Ben

Noćna kafana

824: ljubav i život žena.

Čelo brzo ispi. Flauta

duboko podrignu u trajanju tri takta: dobra večera.

Doboš dovrši čitanje krimića.

Zeleni zubi bubuljičavog lica

mašu rukom upali očnih kapaka.

Masna kosa

obraća se otvorenim ustima s otečenim krajnicima

s Verom Nadom Ljubavlju oko vrata.

Sedlastom nosu se sviđa mlada guša.

Plaća joj tri piva.

Lišaj na bradi kupuje karanfile.

Da razneži podvoljak.

B-mol: 35. sonata.

Dva oka zaurlaše:

ne prskajte Šopenovu krv po Sali

da rulja ne gaca po njoj!

Dosta! Hej, Žiži! -

Vrata kliznuše: jedna žena.

Spržena pustinja, hanaanski mrka.

Čedna. Puna udubina. S njom stiže miris. Jedva da je miris.

To je samo slatka zaoblučenost vazduha

prema mom mozgu.

Trbušasta gojaznost poskakuje za njom.

Lepa mladost - Gotfrid Ben

Lepa mladost

Usta devojke koja je dugo ležala u ševaru

izgledala su tako izgrickana.

Kad su otvorili grudi, jednjak je bio sav izbušen.

Naposletku su u kupoli ispod dijafragme

našli leglo mladih pacova.

Jedan od male braće bio je mrtav.

Ostali su živeli od jetre i bubrega,

pili hladnu krv i tu

proveli lepu mladost.

A lepo i brzo ih je snašla i smrt:

pobacali su ih u vodu.

Ah, kako su njuščice cičale!