Radosno opelo - Momčilo Nastasijević

Radosno opelo

            1

Čemera čemer mi grlu

saćem što med, -

zagorčaj, zagorčaj sve dublje.

Iz gorke rane

dubini provrem u vrelo.

Potonje u pogreb sebi

upalim zublje,

radosno zapojem opelo.

            2

Dublje, sve dublje, -

ploda se ne zače ovde

da utoli ovu glad.

Tišinom sebe

zatrubit u trublje;

plavetnilu k’o Ikar

vinuti žarko u pad.

            3

Zagorčaj, zagorčaj, zacrni, -

u nevid-ruho

pretvaram se belo.

Poklecni, nogo, posrni, -

uzlet je u nedostižno

što zovu ovde pad.

            4

Parkama hodom ovim

razoravam prelo.

Radosno, u pogreb sebi,

zapojem opelo.

Mrenjem sve življi

starošću sve dublje mlad.

Grobnoj - Momčilo Nastasijević

Grobnoj

Oh, to je,

otežava noga.

Grobom pjan.

I noć je ovo, -

trnom pretrnem gloga,

i dan.

I stopa gde prione mi,

jara je ozdo,

zapahne vrelo pluće.

O, grobno li mi smrkava

kostima tvojim svanuće.

            ~~~

Oh, to je,

i subote ovaj bat

nedotrulu te razgara.

I kosti,

 te do kostiju me opeku,

gomila su žara.

Oh, to je,

pokoja ne,

van iza rođaja negde i mrenja.

Živ premrem tobom,

mrtva pregoriš mnome

do spasenja.

Oh, to je, to.