Čujem da sekira procveta... - Paul Celan

Čujem da sekira procveta.
čujem da se to mesto
ne može nazvati,

čujem da hleb
leči obešenoga,
hleb što mu ga žena ispeče,

čujem da život zovu
jedinim utočištem.

Nečitljivost... - Paul Celan

Nečitljivost ovoga
sveta. Sve dvostruko.

Snažni časovnici
daju za pravo
satu-rascepljivaču,
promuklo.

Ti, uklinjen u svoje najdublje,
izlaziš iz sebe
zauvek.

Započeta godina... - Paul Celan

Započeta godina
sa poplesnivelim okrajcima
zabludnog hleba.

Pij
iz mojih usta.

Lao Ce - Tao-Te-King

Iz zbirke "Antologija kineske lirike" koju je priredio Miloš Crnjanski.

Najdublji smisao nije smisao, koji se daje zamisliti.

Ime, koje se može izreći, nije večno ime.

Bez imena, on je poreklo neba i zemlje.

Sa imenom, on postaje roditelj svih bića.

Zato se smisao može nazreti samo bez stvari.

Sa stvarim doznaje se samo vidljivo.

Gleda se za njim i ne vidi se: on je prozračno.

Osluškujemo ga i ne čujemo: on je nečujno.

Maša se za njim i ne dohvata se: on je bestelesno.

To troje se ne da odeliti, tako su zamršeno i jedno.

Površina mu nije bistra.

Dubina mu nije mračna.

Večno utiče, pa ipak mu imena nema.

Vraća se u ništa i znači maglovito.

Ide mu se u susret i ne vidi lice.

Prati se i ne vide mu se leđa.

Trideset paoka stiče se u glavčini:

            bitnost je točka praznina.

Od gline se vitla grnčarija:

            bitnost je suda praznina.

Vrata i prozore buše u zidu:

            bitnost je odaja praznina.

Vidljivo je od koristi,

nedeljivo daje tajanstvenu moć.

Ko se uspne na vrh praznine, biće sasvim tih.

Sva bića procvetaju i precvetaju.

Vrate se svome poreklu.

Vratiti se svome poreklu znači počivati.

Počivati znači svoj udes ispuniti.

Svoj udes ispuniti znači biti večan.

Vlada li jedan zaista Veliki,

            dole se jedva zna da je tu.

Onaj koji dolazi za njim voljen je i hvaljen.

Naslednika ovoga se boje.

A njegov naslednik biva ismejan.

Što se više čuva pobožnost,

            tim više siromaši narod.

Što više prilike za dobit

            tim veća zbrka u državi.

Što više ljudi zna zanate,

            tim čudnovatije stvari iskrsnu.

Što više zakona i odredaba,

            tim više lopova i razbojnika.

Ne uzdižu li se sposobni,

            narod se neće svađati.

Ne cene li se blaga neobična

            narod neće krasti.

Ne pokazuje li se nešto dostojno žudi,

            narod se neće uznemiriti.

Ko druge pozna taj je mudar,

ko sebe pozna taj je prosvećen.

Ko druge pobedi snažan je.

Ko sebe pobedi junak je.

Težiti spoljašnjem je volja.

Ograničiti sebe je izobilje.

Ispuniti svoj udes znači:

            trajati kroz sva vremena.

Umreti, a prolaznost izbeći: to je

            Večnost.

Veliki smisao sve potopi.

Može da stoji i sa leva i sa desna.

Sva se bića drže njega: da bi živela

            i on im se ne otrza.

Svrši li što, ne naziva to svojim.

Odeva i hrani sva bića,

            a ne izdaje se za gospodara njinog.

Ima nešto, što sve završi,

            što prethodi postanku i neba i zemlje.

Tako tiho.

Tako prazno.

Samostalno i nepromenljivo.

Može se smatrati majkom svih stvari.

Ne znam mu imena.

Ja ga zovem Tao.

I samo, jer ne nalazim reči,

            iz nužde, nazvao bih to nešto:

Veliko.

Najviša dobrota slična je vodi.

U svojoj dobroti, dobra je prema svakom biću

            i ničemu se ne opire.

Nalazi se na mestima, koja gomila obilazi,

            ali blizu smisla.

Da su reke i mora kraljevi svih dolina,

            to je otuda, što umeju da budu dole.

Što ljudi mrze, to je: biti siroče,

            biti usamljen, ili nedostojan.

Pa ipak se, tim imenima,

Kite kneževi i kraljevi.

            Polovina, biće celo.

            Krivo, biće pravo.

            Prazno, biće puno.

            Staro, biće novo.

            Malo će umnožiti.

            Što je mnogo, to će se gubiti.

Svetitelj ostaje tih, pri svemu što čini

            i poučava bez reči.

Stvara, ali ništa ne poseduje.

Dejstvuje, ali nije dejac.

Dovrši delo, ali ne bdi nad njime.

Jer ne bdi nad njime, ono ga ne napušta.

            Dobar sam prema dobrima,

            dobar sam i prema onima,

                        koji nisu dobri:

                        jer je život dobro.

            Veran sam vernima,

            veran sam i onima,

                        koji nisu verni,

                        jer je život vernost.

Odrecite se saznanja,

            sačuvaćete se od bola.

Svi su ljudi ponosni.

            kao da idu na svetkovinu,

            kao u proleće,

            kad se penju na kule i svetkuju.

Ja, jedini, ležim u mraku,

            kao detence,

            koje još ne zna da se nasmeši.

Nemiran, kao da nemam zavičaja.

Svi ljudi imaju u izobilju.

Ja, jedini, čini se ništa nemam.

            Srce je moje budala,

                        a duh mi je smućen.

            Gomila vidi jasno,

                        ona vidi jasno,

                        ja, jedini, lutam po mraku.

            Obični ljudi su radosni,

                        oni su radosni.

            Samo sam ja tužan.

            U meni sve grozno huči i buči,

                        sumorno, kao more.

           

                        Najviši smisao znači:

                                    činiti dobro

                                    i ne nanositi bola.

Zašto ovo naglo udomljenje... - Paul Celan

Zašto ovo naglo udomljenje, iz sredine, u sredinu?
Ja mogu, gle, utonuti u tebe, glečerasto,
ti sama ubijaš svoju braću:
pre nego oni
bio sam s tobom, dosnežena.

Baci svoje trope
k ostalome:
jedan čovek bi da zna
zašto sa Bogom
nisam bio drukčije nego s tobom,

jedan
hoće da se utopi u tome,
sa dve knjige umesto pluća,

jedan koji se usekao u teme
udiše sekotinu,

jedan, a on ti je bio najbliži,
gubi sebe,

jedan kiti tvoj pol
tvojom i svojom izdajom,

možda sam bio
svako od njih.

Moja duša... - Paul Celan

Moja
duša dok se pregiba k tebi
čuje te kako
olujaš,

u jamici na tvom vratu
moja zvezda uči
kako se stropoštava
i postaje istinit,

prstom je iščačkavam -
hodi, porazgovori se s njom,
još danas.

Nitasta sunca... - Paul Celan

Nitasta sunca
nad sivocrnom pustolinom.
Misao
visoka poput drveta
maša se svetlosnog zvuka:
još ima za pevanje
pesama s one strane
ljudi.